субота, 15. април 2017.

Ona reč

...


Ranije sam se pitala nisam li samo ja te sreće da sam se udala za savršenog predstavnika rase Homo Balcanus kojem je lakše izbiti pare iz džepa za 101 par cipela nego ga navesti da prokomentariše jelo na stolu. A onda sam saznala da nisam jedina. Ta rasa je, inače, široko rasprostranjena na našim prostorima i brojne pripadnice naše radne grupe bezbroj puta se suočilo s istim problemom - AJD' MAJKE TI RECI JEL' DOBRO TO ŠTO SAM SPREMILA IL' NIJE! Nije baš da mi od te tvoje izjave život zavisi, mnogo više zavisi tvoj nego moj, al' ajde reci, ne bilo ti teško... Kleštima reči iz usta čupam... sve se nadam to što je omazao tanjir nešto znači, dobro li je, šta li je... već počinjem sebe da mrzim jer kako stavi prvi zalogaj u usta, još ga pošteno ni promuljao nije, ja odmah zapnem: 
-Jel dobro? 
On: - A-ha... 
... toliko... 

A onda, danas:

Posle ručka otfikarim po dva dobra komada (reč parče je deminutiv u ovom slučaju) čokoladne salamice i njegovu tacnu mu svečano položim na stomak, odmah ispred novina, a pod cvikerima. 
- Šta ti je ovo? pita, zna da baš retko pravim kolače koji se samo muljaju po rukama, volim pečen pa to ti je! 
- Salamica, odgovorim. Gleda me belo. Lepo čujem kako mu u glavi rade kuglageri i porede Sremsku i Budimsku sa Čokoladnom salamom!  
- Ćuti i jedi, dobro je. 
Uzme prvi zalogaj i stane. Kaže:
- Ovo ti odlično. Hoću da kažem....kako ide ona reč... (ja se zagrcnula s mojim komadom, TO govori kod jede, aaaaaaaaa, koja reč, reci samo koja reč, strani film, ne, domaći, priroda i društvo, jok, aaaaaaaa) on nastavlja:
- Ovaj kolač je tako... sočan (jel on uopšte zna šta to znači?), nije ta reč već ona druga, onaaaa... trideset sekundi tišine ispunjenje lizanjem prstiju i dubokom koncentracijom... 
- Kolač je KREMAST, ovaj kolač ti je baš KREMAST! Eto to je ta reč!

Ja ga gledam pogledom zahvalnog sitog buldoga.  Ljuuuuubav moja, prvi put mu je u životu ta reč zatrebala i verovatno ju je prvi put i izgovorio, šta ćete kad konektor ne može da bude kremast, ni beton ne može da bude kremast, ni ratkapne, ni pivo, ni orezivanje, ni ubodna testera, ni basket a ni fudbal, 'ajde pa se setite kad ste od svog voljenog bića čuli da je izgovorio tu reč. Teeeeeško, jel' da?

Copyright by Vikend Kuvarica. Sve fotografije i tekstualni sadržaj na ovom blogu delo su autora bloga i isključivo su vlasništvo autora. Svaka neovlašćena upotreba fotografija i sadržaja sa ovog bloga je kažnjiva u skladu sa Zakonom o autorskim pravima. 

Нема коментара:

Постави коментар